Природа

Подручје општине Власотинце је диференцирано на два јасно издвојена дела: равничарски и брдско-планински, који се међусобно разликују по геоморфолошким, климатским, хидрогеолошким и биогеографским карактеристикама.
Рељеф је врло разуђен и са знатним висинским разликама од 1200 m – од коте истека Јужне Мораве (230) до врхова на Остозубу (1433), па се издвајају три целине:

  • Равничарски појас – до око 300 мнв, чини мањи део општинске територије, концентрисан је лепезасто на западу, око Власине и  део је Лесковачке котлине.
  • Ниске планине са побрђем – надовезују се на равничарски појас и чине већи део подручја; испресецане су дубоким, често и клисурастим долинама реке Власине и њених притока.
  • Средњевисоке планине – су у крајњем јужном делу и захватају најмањи део Општине. Издваја се планински масив Јастребац-Острозуб, где доминирају и највиши врхови – Раскрсје (1433), Огорела чука (1360) и Букова глава (1339).

Скоро целокупно подручје пипада сливу Власине, осим мањих делова на југозападу у сливу Рупске реке и у западном делу Општине, који се дирекно сливају у Јужну Мораву.  Три морфолошке целине подручја модификују умерено-континенталну климу у три варијанте:
     – жупску, у равничарско
     – брежуљкастом делу, до 500 мнв,
     –
праву умерено-континенталну климу, у појасу до 1000 мнв,
варијанту субпланинске климе у највишим деловима изнад 1000 мнв,

Хидрографска мрежа је неравномерно развијена. Већи део подручја Општине захвата средњи и доњи део слива Власине, а мањи део слив Рупске реке.
Власина је највећи водоток на подручју општине Власотинце. Десна је притока Јужне Мораве, друга по величини, дуга 70 km. Настаје на Власинској висоравни и протиче кроз подручје Сурдулице, Црне Траве, Власотинца и Лесковца. Најважније притоке на подручју Власотинца су: Тегошница, Лужница, Пуста река, Бистрица и Раставница.  Горњи ток Власине, од извора до Власотинца је у квалитету I и II категорије вода. Око 53,6% укупне територије подручја општине Власотинце обухвата пољопривредно земљиште (око 165 km2), које је изразито хетерогено по заступљености, начину коришћења и бонитету. Због велике просторне хетерогености природних фактора, који се одражавају на услове за развој пољопривреде и других привредних делатности, издвajajу се три пољопривредна подручја:
     1) Равничарско – до око 300
m н.в., са нижим брдима, долинама и котлинама;
     2) Брдско-планинско – обухвата површине до око 800 m
н.в;
     3) Плaнинскo – обухвата површине преко 800 m
н.в.

У складу с хетерогеним карактером простора, удео интензивних култура – оранице и баште 7.469 ha (24%), воћњаци око 1.829 hа (5,9%) и виногради око 1.535 ha (4,9%), у укупним површинама је веома висок (око 34,8%), а трајних травњака је значајан – ливаде и пашњаци 5.673ha (18,4%). Оваква структура се одражава и на велике разлике у структури коришћења укупног простора, у зависности од њихових висинских обележја. Око 12.241 ha (39,8%) укупне територије подручја општине налази се под шумама. Станишни услови су повољни за развој аутохтоних врста дрвећа (посебно букве, граба и храстова). Однос обраслих и необраслих површина је повољан – од укупно обрасле површине, високе шуме заузимају око 90% шумског земљишта, изданачке и вештачки подигнуте састојине м ањи део, а занемарљиво шикаре и шибљаци.
Шумска вегетација је богата али добро очуваних шума има веома мало. Знатно веће површине захватају деградиране и ерозивним процесима захваћене шуме. Последњих година све је више присутан и проблем сече букових шума.
На подручју општине је ловиште ”Лужница” укупне површине 307,93 km2, док је ловно- продуктивна површина 254,54 km2 (82,66%); орографски, хидрографски, педолошки и климатски услови у ловишту су задовољавајући у току вегетационог периода, мир у ловишту је добар у већем делу, али постоји блага тенденција смањења ловно- продуктивних површина.
Матични фонд гајених врста дивљачи чине: срна, дивља свиња, зец, фазан, пољска јаребица. Мањи шумски комплекси, местимично пошумљене површине, изданачке шуме, шикаре и сл. у нижим деловима више погодују ситној дивљачи, док већи шумски комплекси мешовитих шума у планинском, мање насељеном подручју, више погодују крупној дивљачи.
Повољни климатски услови, богатство шумских плодова, бројна дивљач и атрактивност предела пружају могућност за развој спортског и рекреативног туризма.