Привредне гране

Структура привреде

Власотинце - Степен развијености: IV група (испод 60% републичког просека)

Општина Власотинце је позитиван пример средине у којој се правовремено  препознају потенцијали привредних субјеката и брзо превазилазе административне препреке са којима се сусрећу инвеститори. У општини се убрзаним поступком издају грађевинске дозволе, а приликом израде планске документације посебна пажња се посвећује потребама инвеститора. Зато је општина Власотинце место где се економски циљеви остварују, а пројекти успешно реализују. О томе сведоче иностране компаније које успешно послују на територији општине, као и број активних привредних друштава који је у периоду од 2012 до 2015 повећан за 11%. отвореност општине према инвеститорима и промовисање економије знања као главног ослонца развоја чини општину Власотинце поузданим партнером. Намера општине је, да у сарадњи са националним структурама, максимално валоризује конкурентске предности Србије и своје развојне потенцијале, као што су:

  • Повољан географски положај и одлична саобраћајна повезаност која омогућава испоруке до било које локације у Европи у року од 24 часа;
  • локације спремне за инвестирање у индустријској зони Власотинце (греенфиелд и броwфиелд локације);
  • Национални и локални финансијски подстицаји и субвенције;
  • Конкурентни трошкови енергије и комуналних услуга;
  • Конкурентни трошкови радне снаге;
  • Квалификована радна снага са развијеном радном културом;
  • Природни ресурси (земљиште, шуме, вода);
  • Традиција у пољопривреди, преради хране, дрвета и текстилној и обућарској  индустрији;
  • Мрежа локалних добављача и добре пратеће услуге и сервис;
  • Социјална и здравствена инфраструктура;
  • Добро и безбедно место за живот;
  • Различити културни, спортски и туристички садржаји;
  • Ефикасна администрација (подршка инвеститорима у свим фазама пословања);
  • Посвећеност локалне самоуправе сталном побољшању пословног окружења;
  • Транспарентно и на партнерству засновао доношења одлука (консултовање приведе у поступку доношења одлука органа локалне самоуправе преко организовања јавних расправа, трибина и округлих столова);

Привредну структуру општине карактеришу доминантна заступљеност традиционалних сектора индустрије (текстилна и електронска) као и  грађевинарство и прехрамбено процесна индустрија. Економија општине лежи на 160 привредних субјеката (укључујући представништва и филијале) и преко 1100 предузетника.  Број привредних субјеката се из године у годину повећава и њихов највећи део чине мала и средња предузећа.   Од укупног броја запослених 42.27% ради у привреди, 42.28%  у јавном сектору, док је у сектору услуга запослено 15.46%. Заступљена је конфекцијска производња, производња електронских уређаја, производња намештаја, производња папира и грађевинска индустрија. Од заната  најзаступљенији су они који се тичу одржавања и поправки аутомобила, камиона, трактора и остале пољопривредне механизације (аутомеханичари, аутолимари, аутоелектричари, вулканизери...). Затим следе занати грађевинске струке (каменоресци, зидари, фасадери,  столари...). Заступљени су и сервиси за поправку кућних апарата, беле технике, рачунара и слично, затим угоститељи, пекари, посластичари, лимари, металостругари, фотографи и обућари. Прехрамбено-прерађивачка индустрија директно је везана за пољопривреду, која је снабдева основним сировинама, а обавља се млекарска, пекарска, млинарска и кланична производња у малим предузећима. Производња вина има традиционални карактер. Вина попут Племенке, Ружице и Грома су власотиначки брендови препознатљиви на балканском тржишту.  Услужне делатности сконцентрисане су ка обављању трговине на мало и велико, угоститељству, извођењу грађевинских радова у високоградњи и нискоградњи, финансијском посредовању, осигурању и активностима у вези са некретнинама. У последњих десетак година, на територији општине  остварено је више страних инвестиција, што је резултирало отварању производних погона и запошљавању више од 1200 радника.

Најважнији привредни субјекти

 

Инвеститори о Власотинцу

  • текстилна индустрија Группо Фиорентино и Манифатура еуропеа (Италија);
  • електронска индустрија: Елрад WС (словенија) и Грунер (Немачка);
  • грађевинарство: ПП Цементни производи и ГП Механизација;
  • Прехрамбено прерађивачка индустрија: Млекара "Гложане (млеко и млечни производи); ЛЕМЕС ПРОМ и СЗПР СБ Валчић (производња меса и месних прерађевина).
 
  • "Проширујемо пословање";
  • "Уверили смо се до Власотинце и југ Србије располажу одличним потенцијалом за инвестирање";
  • "Ми смо доказ да је у Власотинцу могуће радити и бити успешан";
  • "Кооперативност и компетентност локалне самоуправе";
  • "Подршка за инвестиционе пројекте"
  • "Кооперативност, стручност и ентузијазам запослених"

Поред традиционалних привредних грана, велики потенцијал за улагања представљају инвестиције у област информационо комуникационих технологија и области комуналних делатности и заштити животне средине по моделу јавно-приватног партнерства.
Инвеститорима у општини Власотинце на располагању је образована радна снага по конкурентним ценама. Зараде које се остварују у општини су за трећину мање  од националног просека. Однос броја запослених (6100) и незапослених лица (4300) је у корист запослених, али та разлика је мала. Највећи број запослених ради у делатностима терцијалног сектора (31%) и секундарног сектора (22%). Међу делатностима секундарног сектора највећи удео има прерађивачка индустрија (19.9%). У оквиру делатности терцијалног сектора најзаступљеније је образовање (8.8%). а затим здравство (6.2%), трговина (4.8%), државна управа (3.8%) и  комуналне делатности (1.9%). Структурне промене у привреди имале су за последицу ослобађање вишкова радне снаге, што је допринело и повећању броја незапослених лица. У структури незапослених лица  61% су лица старости између 30 и 54 година.

Природни потенцијали

Општина Власотинце располаже разноврсним природним ресурсима, који представљају добру основу за остваривање профитабилних економских активности. Најзначајнији ресурси су пољопривредно земљиште и обновљиви извори енергије.

Пољопривредно земљиште

Одлични природни и климатски услови чине општину Власотинце веома погодном за пољопривреду. Пољопривредно земљиште представља најобимнији и најзначајнији ресурс. Простире се на површини од 15993 ха и обухвата 51.93%  територије општине.  Због велике просторне хетерогености природних фактора, који се одражавају на услове за развој пољопривреде издвајају се три пољопривредна подручја: равничарски ( до 300 мнв), брдско планински ( до 800 мнв) и планински (преко 800 мнв). Равничарски део, односно долинско-котлински предео који заузима око 20% пољопривредних површина, представља најплоднији део општине. у равничарском делу општине заступљена је ратарска и повртарска производња, а на брежуљцима по ободу котлине виноградарство са дугом традицијом и воћарство. Највише се гаје жита (75.90%), кромпир (5.46%), поврће (6.40%) и крмно биље (8.95%). Производња вишегодишњих легуминоза (црвена детелина, луцерка) и сакупљање сена са природних ливада најзаступљенији су видови ратарске производње у планинском делу и представљају основу производње крмног биља и сточне хране у целини. Воћњаци заузимају 717.79 ха, односно 10.51% обрадивог земљишта. Воћарска производња је заступљена са великим бројем воћних врста. Производња воћа углавном се одвија у мешовитим засадима и екстензивном облику  (84.04%). Последњих година бележи се узлазни тренд подизања плантажних воћњака. Тренутно у општини има 114.56 ха плантажних воћњака. Најзаступљеније  воћне врсте су шљиве (55.26%), јабуке и крушке (24.82%), вишње  (7.49%), ораси  и лешници (7.60%) и бобичасто воће малине, боровница, аронија (3.49%). На подручју општине постоје сви услови да се по критеријумима купаца, а нарочито иностраних, организује производња воћа (јагоде, малине, купине, вишње, трешње и шљиве). Под виноградима се налази 410.71 ха од чега су стоне сорте заступљене са 7.03% и сорте за производњу вина са географским пореклом са 2.12%. Сточарство је важна пољопривредна активност, међутим има мањи допринос у аграрној економији, пре свега због екстензивног начина гајења. Међутим потенцијали у виду високе заступљености пашњака и ливада у укупној површини пољопривредног земљишта, пружају добру основу за даљи развој. Производња млека обједињује и производњу товног материјала у говедарству. Преко 95% од укупне производње млека је кравље млеко, док је остатак овчије и козије млеко. Захваљујући очуваној животној средини и релативно ниском степену загађености, општина има добар потенцијал за развој органске производње. Пре свега због традиционалног начина пољопривредне производње и чињеници да највећи проценат пољопривредног земљишта у општини припада категорији чистих земљишта. Инвестирањем у органску производњу стварају се производи са додатом вредношћу чији је пласман известан на инострана тржишта. Општина Власотинце тежи да компаративне предности у пољопривредној производњи максимално валоризује и да у сарадњи са инвеститорима створи основу за функционалну кооперацију између пољопривредних газдинстава и инвеститора. на територији општине регистровано је 4130 пољопривредних газдинстава и они чине добру основу за сарадњу и стварање сигурне сировинске базе за прераду.

Могући инвестициони пројекти у пољопривреди
  • улагања у интензивну воћарску производњу уз подизање плантажних засада и коришћење савременог сортимента и начина садње, као и уз коришћење метода интегралне заштите. Културе које имају јаку тржишну перспективу и одличне природне услове су јагодасто воће ( јагода, малина, купина, рибизла) и језграсто воће ( лешник);
  • улагања у интензивну повртарску производњу преко стакленичке и пластеничке производње;
  • улагања у интензивну виноградарску производњу и оснивању винских подрума;
 
  • изградња објеката за складиштење, паковање и прераду пољопривредних производа, а пре свега воћа и поврћа ( сушаре, хладњаче);
  • повезивање малих и средњих произвођача са инвеститорима у пољопривреди и преради на бази кооперације и фер трговине;
  • развој сточарских производних система заснованих на искоришћавању и унапређењу пашњачких ресурса у високо-планинским областима за масовну производњу висококвалитетног меса и за производњу специјалних сирева и других прерађевина од млека и меса;

Обновљиви извори енергије

Хидро-потенцијал: Укупни хидро-потенцијал Србије процењен је на око 31.000 ГWх годишње. Већи део тог потенцијала (око 62%) је већ искоришћен јер је економски оправдано грађење већих производних капацитета. Остатак хидро-потенцијала могуће је искористити изградњом мањих објеката типа мини и микро електрана. У Србији се 10,4% укупног енергетског потенцијала налази у водотоцима на којима се могу градити мале хидроелектране (МХЕ) снаге до 10 МW. Енергетски потенцијал водотокова и локације за изградњу малих хидроелектрана сумиран је у Катастру малих хидроелектрана из 1987. Према тим подацима на територији општине Власотинце налази 13 локација за изградњу МХЕ, односно око 2% идентификованих локација у Србији. Њихова процењена снага износи 7990 кW, са могућом производњом од 28262 МWх/год. Мале хидроелектране спадају у категорију повлашћених произвођача енергије у складу са законом и самим тим остварују одређене погодности. Тренутно се територији општине налазе две хидроелектране укупне инсталисане снаге 1862 кW. Постоји могућност изградње МХЕ на преосталих 11 локација. Локације се налазе на малим планинским рекама.

Соларна енергија: Према реализованим истраживањима Јабланички регион спада у зону са интензитетом сунчевог зрачења већим од средњег за Србију. Просечан интензитет сунчевог зрачења на територији Републике Србије се креће од 1,1 кWх/м2/дан на северу до 1,7 кWх/м2/дан на југу – током јануара, а од 5,9 до 6,6 кWх/м2/дан – током јула. На годишњем нивоу, просечна вредност енергије глобалног зрачења за територију Републике Србије износи од 1200 кWх/м²/годишње у северозападној Србији, до 1550 кWх/м²/годишње у југоисточној Србији, док у средњем делу износи око 1400 кWх/м²/годишње. Општина Власотинце има око 300 сунчаних дана у години или око 2.100 сунчаних сати, што је сврстава у пределе погодне за изградњу соларних постројења за производњу енергије. Тренутно у општини постоје две соларне електране на производним објектима укупне инсталисане снаге 8372 кW. Изградња постројења за експлоатацију соларне енергије се намеће као атрактиван сегмент за инвестиције.

Путем јавно-приватног партнерства могуће је реализовати инвестиционе пројекте као што су постављање соларних панела на општинске институције уз адаптацију објеката ради повећања енергетске ефикасности или путем класичне изградње соларних фарми на општинском земљишту.

Енергија биомасе: Шуме у општини Власотинце покривају  39,8% територије општине. Станишни услови су повољни за развој аутохтоних врста дрвећа (посебно букве, граба и храстова) са приоритетно производно-заштитном функцијом. Од укупно обрасле површине, високе шуме заузимају око 90% шумског земљишта. Према саставу шума 2/3 су листопадне, а 1/4   четинарске шуме. Најзаступљеније састојине су у низијском појасу (до 400 мнв)  врбе, тополе, јасен и лужњак; у брдско-планинском појасу (до 1000 мнв)  медунац, сладун, цер, китњак и граб; у планинском појасу  буква, црни бор, јела и смрча. Укупна површина под шумама у општини износи 12362.05 ха. са ове површине се просечно годишње посече 5596 м3 дрвне масе. инвестиције у производњу дрвених пелета и брикета имају своје енергетско, економско и еколошко оправдање. На територији општине послују привредни субјекти који се баве производњом пелета. Енергетски потенцијал биомасе на територији општине омогућује инвестирање у изградњу нових погона за производну  пелета или преко замене старих и застарелих постројења, која користе еколошки незадовољавајуће гориво.

Туризам

Територија општине Власотинце својим природним богатствима, која се огледају у чистом ваздуху, очуваној средини и лепоти предела поседује значајну основу за развој туризма. Овоме треба додати богату културну баштину као што су археолошка налазишта, споменици културе, сакрални споменици, историјски споменици и споменици народног  градитељства. у комбинацији са мотивима очуване природе и културне баштине, етно-баштине и органске хране представља место за опуштање и релаксацију.