БИТКА НА МОРАВИ 1915 – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

84
БИТКА НА МОРАВИ 1915 – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Ратник умире два пута. Једном кад га погоди куршум, а други пут кад га забораве потомци – подсетио је историчар проф.др Дејан Антић на синоћњем обележавању 107.годишњице битке на Морави у Власотинцу. Ова битка, која је била одступница српској војсци и Врховној команди приликом повлачења према Албанији, неправедно је заборављена, а значајна је колико и оне на Церу и Колубари, сматра стручна јавност.

-После бројних пораза, у неколико недеља тешких борби, историја бележи да је битка на Морави једина српска победа у ратној 1915.години. С обзиром на то да се битка одвијала на ширем потезу југоисточне Србије, али и да су се главне борбе водиле око моста на Морави, у разговору са историчарем проф.др Дејаном Антићем, договорили смо да покренемо обележавање годишњице ове важне битке, како наша деца не би заборавила све жртве које су поднете да би се изборила слобода – рекао је председник општине Власотинце Братислав Петровић.

Битка на Морави је јединствен пример у ратној историји, да су трупе, након толико битака, тешкоћа и губитака кренуле у противофанзиву и оствариле велику победу. Баш због тога, наша је обавеза да почнемо да другачије памтимо овакве битке, додао је Петровић.

Битка на Морави, Лесковачки маневар или Пусторечка битка различити су називи за контраофанзиву српске војске против бугарских окупатора. Борбе су вођене од средине октобра до краја новембра дуж Власине, Јужне Мораве, Јабланице и Пусте реке. Пре него је кренула у победнички поход, српска војска била је исцрпљена и приморана на повлачење.

– Зашто смо се вечерас окупили у Власотинцу? Не случајно. Овде код гложанског моста вођене су најкрвавије борбе против припадника Прве бугарске армије. Тимочка дивизија првог позива јуначки је бранила мост и на том месту погинуло је 49 српских војника. Обруч око српских снага се стезао. А морао је да се брани пут који води од Лесковца према Косову. Онда је Степа Степановић наредио да се формира једна маневарска група како би се одбранио пут. На челу те групе био је пуковник Љубомир Милић, тадашњи командант Моравске дивизије другог позива. Он је организовао одбрану у безизлазној ситуацији. Издао је наређење о нападу 11.новембра. Била је то велика победа и уџбенички пример херојства и пожртвованости, који су ти људи дали за свој народ и државу – подсетио је  проф. др Дејан Антић.

Комеморативни скуп, на коме је маршеве свирао Војни оркестар из Ниша, а гуслар Миљан Токовић извео песму Бој на Морави, организовали су општина Власотинце и Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије за југоисточну Србију. Повеље захвалности испред удружења проф. Антић уручио је председнику општине Братиславу Петровићу, потпредседнику републичког одбора овог удружења Верољубу Трајковићу и Војном оркестру из Ниша.

Скупу су присуствовали и командант Копнене војске Србије генерал потпуковник Милисав Симовић, представници Министарства одбране,  полиције, председници и представници суседних општина и града Лесковца, представници борачких удружења из Власотинца и региона, директори школа, професори историје, ученици и остали грађани.

Оставите Одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 × five =