Поштовани студенти, драга децо,
Драго ми је да сте, макар и три недеље од спорног догађаја, потражили разјашњење објаве, која је, (не)заслужено изазвала вашу пажњу. Појашњење моје објаве дао сам на најважнијем месту, на седници Скупштине општине, чији пренос су могли да гледају сви грађани наше општине. Уколико пратите те објаве на друштвеним мрежама, онда сте морали да приметите да је појашњење, не извињење, пренето и тамо. Опростите, не могу да се извиним за оно што нисам урадио, али могу и треба да појасним још једном, ради бољег међусобног разумевања.
Моја објава на друштвеним мрежама није се односила на инцидент на пумпи. Никада нисам подржао ни једно насиље, нити једну вулгарност, па ни вулгарност радника на пумпи, коју осуђујем. Јесам изрекао свој став о томе за кога мислим да не треба да буде узор студентима. Ипак, на друштвеним мрежама појединци су, у процесу монтаже, ставили моју изјаву у ружан контекст. Да затражите извињење од њих? Ипак, ја њима не замерам толико јер они своју афирмацију једино и остварују на друштвеним мрежама.
Не замерам ни вама јер сте млади и живот и искуство ће вас научити да увек морате да погледате ствари из више углова На то ће вас обавезивати академско знање, али и звање. Данас, на жалост, свако може да постане део такве манипулације.
Искрено сам вас позвао да уђете у скупштинску салу, ви сте се определили за ружне повике. У реду је. Право на другачије мишљење припада свима. Као и право на демократско окупљање. То сам и јавно рекао. Будућност припада вама, не мени, то сам, такође, већ рекао.
Међутим, баш зато што вам припада будућност, велика вам је и одговорност јер не бисте смели да подржавате искључивост и једностраност.
Ваш захтев да институције раде свој посао је захтев који, верујем, подржава сваки грађанин ове земље, али он је контрадикторан блокадама тих истих институција, школа и факултета посебно. Те блокаде су незаконите, не приличе академској заједници, нису одраз демократије него анархије. Ја сам учествовао на протестима у зиму 96/97. месецима, али школе и факултети су радили. Нисмо спречавали никог да ради и понаша се другачије.
Ипак, није све толико лоше, кад сте ви израсли у тако паметне и правдољубиве људе, да парафразирам речи професора Универзитета у Београду у пензији Вере Вујчић.
Да почнемо сви од себе, да поправимо себе мало, па да се онда загледамо и у друге. Можда се тада, у наше друштво, врати преко потребно смиривање тензија.
С поштовањем,
председник општине Власотинце
Братислав Петровић