Нешићев кеј од данас поново краси спомен-биста посвећена његовом градитељу проф.др Милану Нешићу. Постамент који је био урушен пре око два месеца сада је обновљен, а уређен је и простор око споменика. Поновном откривању бисте присуствовала је Нешићева унука Ивана Марковић, која је захвалила свима који су у претходном периоду учинили да се дело и лик њеног деде не забораве.
– Поштовани Власотинчани велика ми је част да могу да вам се обратим данас испред моје мајке и наше породице. Захваљујем председнику општине Братиславу Петровићу и његовом тиму који су на данашњи дан, када је 50 година од смрти мога деде, уприличили поновно враћање постамента са његовом бистом у положај као да надгледа Власину коју је волео и поштовао и којој је посветио добар део свог радног века – рекла је унука Милана Нешића.
– Председник општине Братислав Петровић рекао је да је хидроинжењер проф.др Милан Нешић био један од великих људи који су дали допринос власотиначкој општини.
Општина Власотинце ће и убудуће подржавати овакве иницијативе, како људи који заслужују сваку пажњу не би били заборављени – рекао је Петровић.
Венце и цвеће положили су представници локалне самоуправе, породице Милана Нешића, Удружење бораца 1912-1920, Удружење резервних војних старешина и представници СУБНОР-а. У име борачких удуржења обратио се директор власотиначке библиотеке Срба Такић.
– Са великом радошћу стојимо данас овде, да одамо пошту проф.др Милану Нешићу , али и свим храбрим људима који су дали допринос своме Власотинцу. Милан Нешић се радо враћао родном Власотинцву, пецао у Власини, доносио печарошки пробор својим пројатељима и свуда проносио глас о лепоти и питомости нашег места – рекао је Такић.
Миланов отац Лазар био је срески начелник у Власотинцу, где је Милан завршио основно школовање, а касније достигао највише академске титуле. Радо се је враћао у Власотинце, где су му живеле две сестре, Емилија и Мирјана. Био је градоначелник Београда, професор и декан Технолошког факултета у Београду, надзорни орган градње бране на Власинском језеру… Био је резервни официр у свим ратовима од 1912.до 1941.године.
