Сару, Андреу, Ивану и Софију из Батуловца, осим другарства, веже иста карактерна особина – хуманост. Пре шест месеци почеле су да сакупљају чепове од флаша бачених на отпад, са жељом да се придруже акцији „Чеп за хендикеп“ и помогну другима, којима је помоћ потребнија него, можда, њима.
-Прво смо сакупљале у нашем селу, а онда смо кренуле и у суседну Конопницу. Идеја нам је била да сакупимо што више затварача и дамо их у хуманитарне сврхе. Раније смо скупљали у школи, али пошто је тамо акција престала дошле смо на идеју да саме сакупљамо. Другари из школе су нас исмевали и нису се придружили. Говорили су да ништа нећемо постићи са тиме – каже једанаестогодишња Андреа Стојиљковић и дадаје да ће оне наставити акцију.
По затвараче су данас дошли представници Удружења дистрофичара који су похвалили хуманост девојчица и донели им поклоне у знак захвалности.
-Њихов гест допринеће бољем и лепшем одрастању деце оболеле од мишићне дистрофије, којих по евиденцији удружења има десет у школском узрасту у нашем региону – рекла је потпредседник Удружења дистрофичара Драгана Петровић.
Девојчицама је помогао потпредседник Савета Месне заједнице Батуловце Славиша Пешић
-Ова деца данас нама држе лекције. Порука коју нам шаљу није у количини новца, него у количини доброте, љубави и саосећања према онима којима је највише потребна. Оне су показале да су већ велики људи. Занимљиво је да су оне своју причу започеле онда када су школе стале, када је кретање било ограничено. Ја сам им понудио помоћ око превоза, с обзиром на то да су и у суседном селу прикупљале затвараче, али су оне рекле „Ово је наша прића“- испричао је Славиша детаље акције и додао да га је то мотивисало да позове медије и помогне да се „њихова прича“ чује и види даље.
Јунакиње ове приче су узраста од 9 до 13 година. Иако веома младе, имају своје муке о којима нису говориле, а имају и занимљиве хобије. Сара игра фудбал, а Ивона прелепо црта – за њене досадашње радове један академски сликар је рекао да су невероватни.