На синоћнњој јавној расправи поводом трајног решења питања водоснабдевања Власотинца и околине, представници Института за водоприовреду “Јарослав Черни”представили су резултате Студије оправданости са генералним пројектом трајног водоснабдевања општине Власотинце за период 2018 – 2035.године.
Одговорни пројектант дипл. инж. грађевине Александар Даничић детаљно је анализирао постојеће стање и говорио је о трима варијантама решења водоснабдевања које студија нуди, са назнаком да је на одборницима локалне скупштине да донесу одлуку о томе која је од те три варијанте најприхватљивија за општину.
-Ми не намећемо решење, нудимо опције. По нама, прва варијанта је да се Власотинце, изузев југозападног дела, снабдева искључиво са изворишта на Власини, уз евентуални додатак воде из Раставнице у Бистрице. Друга подразумева водоснабдевање из реке Љуберађе, коју за своје водоснабдевање већ користе Ниш и Бабушница и од ње је потребно скоро 30 км цевовода и ново постројење. Трећа опција је комбиновано водоснабдевање са изворишта Љуберађе и Власине. У првом случају трошкови износе 6,2 милиона евра, у другом 13 милиона евра, а у трећем 8,5 милиона евра. У другом случају је врло рањима категорија користити извориште које се налази на територји друге општине – рекао је Даничић.
Он је на питање из публике “зашто не само Бистричка река”, одговрио питањем “а колики је капацитет Бистричке реке”. На констатацију грађанина да је “Власина колектор отпадних вода” , проф. др Првослав Марјановић је рекао да је број од 20.000 људи веома мали број за такво загађење.
-То Власином прође за три минута. Ваша тврдња је потпуно неутемељена – рекао је проф. Марјановић.
Директор ЈКП Водовод Власотинце Звонко Илић објаснио је све начине на које се квалитет воде контролише и да све надлежне институције кажу да је квалиет воде у Власини између прве и друге категорије на делу изнад водозахвата.
Пре почетка расправе била је представљена и Студија о екохемијском ризику по водоснабдевање Власотинца и утицај МХЕ на слив реке Власине, коју је радио Научни институте за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду. Др Драгана Ђорђевић је говорила о штетном утицау МХЕ, што је већина присутних у сали поздравила. Др Небојша Вељковић, испред Агенције за заштиту животне средине говорио је о изазовима контроле квалитета воде у прекограничним регионима, осврћући се на близину Бугарске у случају Власотинца и загађењима која се транспортују. Он је нагласио да на подручју слива Власине нема таквих загађења, али их рецимо има на подручју Јабланице и Ветернице.
Пре почетка скупа, председник општине Власотинце Зоран Тодоровић објаснио је да општина није имала законску обавезу да организује јавну расправу о техничком документу какав је Студија о решењу водоснабдевања, али да се после бројних полемика у јавности и неистина које се често шире путем друштвених мрежа о наводним загађењима и радиоактивности одлучила да доведе стручне људе и омогући грађанима да поставе питања и добију одговоре.
