Општина Власотинце

Радно време:

Понедељак - Петак: 7:00-15:00

Контакт телефон:

+381 16 875122

Писмо

Latinica | Ћирилица

„БИЛО ЈЕДНОМ У СРБИЈИ“ – У ВЛАСОТИНЦУ

Четири деценије након снимања делова серије „Врућ ветар“ у Власотинцу, једна филмска клапа поново „пада“ у вароши на Власини.

-Ово је Зоркина кућа, Зорка је главна јунакиња нашег филма, алфа и омега око које се плете читава радња, а кућа коју снимамо, у филму је заправо кућа у Лесковцу. Ако неко жели да говори о духу Лесковца и духу југа, неће погрешити ако тај дух потражи и у Власотинцу. Ми ћемо у филму имати и причу о вину из Власотинца и о виногорју. Мислим да су Лесковац и Власотинце део истог миљеа који представља смех, забаву, озбиљан рад, инвентивност и предузимљивост. Посебно ми је драго да су многи Лексовчани пореклом Власотинчани, па ако сад то није индискретно и претенциозно, рећи ћу да је и моја фамилија из ових крајева – рекао је првог снимајућег дана у Власотинцу аутор пројекта и продуцент филма „Било једном у Србији“ Звонимир Шимунец.

Редитељ Петар Ристовски се је вишегодишњем пројекту „Било једном у Србији“ придружио пре годину и по дана и каже да је на прво читање препознао да су прича и филм веома специфични

– Људи са југа имају специфичан дух, нагласак и трудимо се да то пренесемо на филму. Посебан мотив нам даје чињеница да радимо на локацијама где су се ти људи о којима филм говори заиста кретали и живели. У самом тексту се помињу, осим Лесковца и Власотинце, Вучје и Грделица – рекао је Ристовски.

За Зорку коју тумачи, Теодора Ристовски каже да је у питању посебан лик.

-Није класична, мазна, фина, добра, ћутљива, него је јака, способна, ведрог духа, брза, позитивна и оличење је данашњих жена у ствари. Трудим се да зна шта хоће и да стигне тамо где се упутила – рекла је млада глумица.

Радован Вујовић, у улози Нишлије Аћима Прокића, конкурент је Лесковчанима у овој филмској причи. Он је успео да се за време Првог светског рата, а и након њега, обогати неким сумњивим путем и гледа да ту своју позицију максимално искористи, да уреди свој живот како жели и да контролише туђе судбине. Глумац признаје да је савладавање дијалекта био тежак задатак.

-Имали смо пробе са лектором, али због короне и свега што је било радили смо у другачијим околностима. Волео бих да смо имали мало више времена за то и да смо имали прилику да мало дуже овде боравимо и да чујемо људе на лицу места како говоре, али даћемо максимум, што је до нас – рекао је Вујовић.

Добродошлицу екипи филма „Било једном у Србији“ пожелео је првог дана снимања у Власотинцу и председник општине Братислав Петровић.

-Власотинце је сачувало дух старих времена у виду архитектуре која је данас погодна сценографија за оживљавање периода између два светска рата, а сачувало је и предузетнички дух ондашњих привредника и индустријалаца, што се огледа у значајном броју приватних фирми данас – рекао је Петровић.

Он је подсетио да је у том периоду радио и стварао чувени Власотинчанин Влада Илић, касније први модерни градоначелник Београда. Незванично се, од људи који се баве филмом, могло чути да би он могао бити тема неког наредног сличног пројекта.

Извршни продуцент Мирослав Мошоровић рекао је да је осим главних улога, још 60-ак других подељено глумцима из позоришта у Лесковцу, Врању, Пироту. Он је захвалио мештанима и локалној самоуправи на добродошлици.

-Овде нас је дочекала искрена гостољубивост. Снимао сам по разним крајевима наше земље и региона и морам признати да нисам доживео овако искрен и топао дочек, као у Власотинцу и Лесковцу – закључио је.

Након данашњег дана, следи дводневна пауза, а екипа се у уотрак враћа у Власотинце и ту ће снимати наредних седам дана, најавио је Мошоровић.